• Admin
• 11/1/2022

Veštačka inteligencija je sve bliže

Veštačka inteligencija je nešto o čemu se poslednjih godina sve više govori. I ne samo da se govori o njoj kao o novitetu u tehnologiji, već se dosta priča i o tome kako pojava i primena veštačke inteligencije utiče na naš svakodnevni život, od uobičajenih dnevnih aktivnosti, pa do načina na koji radimo i uopšte mogućnosti da radimo.

Promene koje je veštačka inteligencija (eng. artificial intelligence) u određenoj meri već donela se mogu videti u velikom broju industrija, a brojne promene, i pozitivne i negativne, sasvim sigurno tek predstoje.

Veštačka inteligencija - Kako je sve počelo?
Početak prvih istraživanja u oblasti veštačke inteligencije vezuje se za 1950-e i 1960-e godine.

Mesto koje se smatra jednim od najznačajnijih za razvoj VI (veštačke inteligencije) jeste koledž Darmut u Hanoveru, u Sjedinjenim Državama.

Jedan od pionira u razvoju veštačke inteligencije, ali i ranog računarstva je bio i Alan Turing, britanski kriptograf i matematičar koji je ostavio dubog trag.

Na primer, on je osmislio test za veštačku inteligenciju koji je i danas u upotrebi, a takođe je 1930-ih razvio Univerzalnu Turingovu Mašinu, koja predstavlja osnovu za razvoj računara.

Od tog vremena, pa sve do danas, generacije naučnika su radile na usavršavanju VI i njenoj primeni u olakšanju svakodnevnog života i “oslobađanju” ljudi od dosadnih, ponavljajućih radnji.
Nema sumnje da je tehnologija koja je sredinom prošlog veka započela uspon, ovih dana više nego ikada pre aktuelna tema.

Zahvaljujući većem razvoju računarstva i pristupačnosti apsolutno svakom ko želi da nauči da programira, veštačka inteligencija je polako, tokom godina ušla u svakodnevni život.



Kako je AI tehnologija ušla u živote na "mala vrata"
Bez obzira da li mi to zapažamo ili ne, ova tehnologija nas je polako, ali sigurno okružila pa danas imamo primere da se ova podoblast računarstva u velikoj meri koristi gotovo svakog dana, gotovo svuda.

Umesto da ljudi rade neke dosadne poslove koji sadrže bezbroj ponavljanja i gomilu statistike, ili sa druge strane neke opasne poslove poput gašenja požara, ovde je “uskočila” veštačka inteligencija, i nesumnjivo štedi vreme, energiju i na kraju krajeva čuva živote.

Primeri primene VI su brojni, a možda najpopularniji jesu virtuelni asistenti (Siri, Amazon Alexa, Cortana, Bixby).

Osim toga, svakodnevno koristimo aplikacije koje primenjuju VI a da možda toga nismo ni svesni. Na primer, Google koristi veštačku inteligenciju u mnogim oblastima, a jedna jeste u navigaciji, sa Google Maps.

Zatim, gotovo sve društvene mreže koje koristimo imaju AI algoritme koji predlažu sadržaj korisnicima na osnovu prethodnog korišćenja.

Par primera VI tehnologije u poslovanju i radu dolaze od kompanija poput Drift-a koji koristi čet botove i mašinsko učenje kako bi pomogao drugim kompanijama u poslovanju i komunikaciji sa korisnicima.

Još jedan odličan primer jeste Hopper koji koristi VI kako bi procenio pravo vreme za rezervaciju hotela, iznajmljivanje automobila ili kupovinu avionske karte. Procena je da je korišćenjem Hopper-a ostvarena ušteda od oko 4 milijarde dolara!

Par dobrih primera iz auto industrije gde se VI itekako primenjuje jesu kompanije poput Tesla Motors, Luminar Technologies, Cruise, Waymo i sličnih koji rade na usavršavanju autonomnih vozila primenom VI i takozvanog LIDAR sistema (eng. laser imaging, detection, and ranging).

Primera ima zaista puno gde se VI primenjuje u velikoj meri a korisnici možda toga uopšte nisu ni svesni. U svakom slučaju, VI nesumljivo ima svoje izuzetno pozitivne strane.

Odgovor na pitanje kako je ova tehnologija tako brzo postala deo svakodnevice, prilično je jednostavan. Ove aplikacije i proizvodi koje koriste veštačku inteligenciju nesumnjivo čine život lakšim i pomoću njih brže i lakše radimo, krećemo se, komuniciramo.

A promene koje tek predstoje?

Promene koje veštačka inteligencija donosi, mogu biti i pozitivne i negativne, zavisi koga pitamo. Da li su bliže ili su već u toku, zavisi od industrije o kojoj pričamo.

Na primer, VI se koristi i u drugim oblastima poput železničkog saobraćaja gde imamo autonomne vozove, koristi se u medicini, trgovini, bankarstvu, obrazovanju, i zaista velikom broju svih segmenata svakodnevnog života.

Takođe, automobilska industrija uveliko usavršava autonomna vozila, tako da je promena u toj sferi itekako u toku.

Veliki broj kućnih uređaja već koristi VI poput usisivača, kosilica, mašina za veš, mašina za sudove, televizora, itd.

Kada je reč o poslovanju i radu, promene su u nekim segmentima itekako vidljive. Primer može da predstavlja Meta.

U određenim segmentima gde se ova platforma koristi za rad, recimo pri onlajn oglašavanju ili primeni čet botova na Messenger-u, veštačka inteligencija se primenjuje.

Sa druge strane, Facebook koristi veštačku inteligenciju i ljude kombinovano za suzbijanje spama i zloupotreba.

Dakle, negde je potreba za ljudima prestala, a negde je još uvek moguće i čak neophodno da ljudi i veštačka inteligencija “sarađuju”. Na drugim poslovima, nikada možda neće ni doći do zamene ljudi od strane veštačke inteligencije.

Iako su mnogi zabrinuti da će milioni ljudi ostati bez posla usled primene ove tehnologije i automatizacije procesa koji sada obavljaju ljudi, stručnjaci predviđaju da će još veća primena VI doneti nova radna mesta i nova zanimanja.

Ono što je sigurno jeste da ne možemo negirati sve prednosti veštačke inteligencije i olakšice koje nam je donela. Ipak, zabrinutost za radna mesta je opravdana i upravo je tu ključna tačka primene ove tehnologije, ostvariti napredak, olakšanje, povećanju bezbednost i šta već ne, ali i sačuvati poslove ako ne u postojećem obliku, onda barem kombinovano.

Koliko je svetla budućnost zajedničkog rada ljudi i veštačke inteligencije, ostaje da se vidi u narednim godinama i decenijama.