• Admin
• 11/1/2022

NFT - Sličice koje vrede milione

Krajem 2008. godine, kada je zvanično nastala blokčejn (eng. blockchain) tehnologija, relativno mali broj ljudi je bio zainteresovan za njenu primenu, barem kod nas.

Nešto kasnije, 2009. godine nastaje prva kriptovaluta, Bitcoin, što takođe nije preterano zainteresovalo mnoge širom sveta.

Ipak, i sama blokčejn tehnologija i Bitcoin kao nova valuta na tržištu su u godinama nakon toga rasle. Pravi bum dogodio se 2017. godine kada je vrednost Bitcoin-a prvi put premašila 1000 dolara.

Od tada, pa do danas, može se reći da su blokčejn i sve kriptovalute u konstantnom usponu, barem kada je reč o zainteresovanosti ljudi širom sveta, kako onih koji razumeju čitavu priču u vezi same tehnologije, tako i onih koji samo žele da zarade nešto na brzinu (ako je to uopšte moguće).

Ipak, možda najveća stvar u blokchain i kripto univerzumu nakon Bitcoin-a, a koja je "zaludela" ceo svet jesu NFT-evi.

Ali, šta je zapravo NFT i šta je to nateralo velike kompanije i brendove poput Adidas-a, Nike-a, Visa-e da uđu u NFT igru?

Šta je zapravo NFT?

NFT je skraćenica koja stoji za "non fungible token". NFT je digitalni proizvod, fotografija, slika, audio, video zapis ili drugo “ubeležen” u blockchain-u.

U najmanju ruku, NFT je baš to, najčešće sličica koja vredi milione.

Ako pogledamo malo širu sliku, NFT-evi su zapravo neki način primene blokčejna u osiguranju digitalnih datoteka u pogledu vlasništva. Kao i sve ostalo, i NFT se može prodati, poput bilo kog umetničkog dela s tim što ovde kreator može zadržati autorska prava, može ih prodati, ili može čak tražiti procenat od naredne prodaje.

Primenom blockchain-a, ove digitalne datoteke u vidu tokena postaju zaštićene, izbegavaju se potencijalne prevare pa se njima dosta bezbednije može trgovati.

Šta tera ljude da ulažu u NFT?

NFT manija, da je tako nazovemo, krenula je pre nekoliko godina, ali kako joj je trebalo vremena za "zagrevanje", pravi "zemljotres" je izazvala pre nekih godinu dana.

Prvi NFT koji su kreirali umetnici Kevin McCoy i Anil Dash još 2014. godine nazvan "Quantum", prodat je prošle godine na aukciji čuvene aukcijske kuće Sotbi, za neverovatnih 1.47 miliona dolara.

Iste godine, jedan od osnivača Twitter-a, Jack Dorsey, prodao je svoj prvi tvit, ujedno prvi tvit ikada, za još neverovatnijih 2.9 miliona dolara.

U međuvremenu, popularni svetski brendovi poput Visa-e, Nike-a, Adidas-a, Disney-a ili recimo Square Enix-a koji stoji iza popularne igrice "Tomb Rider" ušli su na tržište NFT-eva.

U momentu pisanja, najskuplji NFT se naziva "The Merge" i procenjena vrednost je oko 92 miliona dolara, iza njega sledi "Beeple Collection" sa oko 70 miliona dolara, dok je treći "Human One" sa vrednošću od oko 29 miliona dolara.

Ako se još pitate šta to tera ljude da ulažu u NFT, pročitajte ponovo gore navedene cifre.

Istina, ovi slučajevi su pojedinačni, i nije lako obogatiti se sa NFT-evima, ali manja trgovina je itekako moguća.

NFT-evi i blockchain?

Prethodno smo pomenuli da NFT zapravo može biti bilo šta, od digitalnih proizvoda, fotografija, slika, preko audio i video zapisa. Ono što je karakteristično za NFT jeste da svako može da napravi jedan, dva ili koliko već želi.

NFT se najčešće ne čuva u blokčejnu iz razloga što je datoteka previše velika, pa povećava troškove skladištenja.

Za razliku od sličice koja se čuva na nekim drugim platformama za skladištenje, blokčejn čuva takozvani "pametni ugovor" (eng. smart contract). To znači da se recimo u Ethereum blokchain-u čuvaju meta podaci do određenog NFT.

Poenta u čuvanju meta podataka NFT-a u blokchain-u jeste u tome što se na taj način sprečavaju prevare prilikom kupoprodaje. Za svaki NFT koji je "sačuvan" u blokčejn knjizi evidencije (eng. blockchain ledger), veoma se lako može proveriti vlasništvo i jedinstveni identitet NFT-a.

Prilikom kupovine, uz NFT najčešće dolazi i licenca koja potvrđuje vlasništvo, ali isključivo nad NFT-em, odnosno digitalnim sredstvom, ne nad autorskim pravima.

Tako recimo autor može ponovo reprodukovati isti NFT, može prodati autorska prava, može tražiti procenat od naredne prodaje i slično.

Prvi NFT-evi koji su postavljeni, bili su postavljeni na Ethereum blockchain, koji se i danas najčešće koristi kada je reč o NFT-evima, a kasnije su se uključile i druge kriptovalute poput Bitcoin Cash-a, FLOW-a, itd.

Kupiti NFT ili ne - pitanje je sad?

Da li ćete kupiti NFT ili ne, ili ćete možda kreirati sopstveni, to je lična stvar. Baš kao i sa kripto valutama, isto je i sa NFT-evima, postoje oni koji kupuju i prodaju, a postoje i ljudi kojima to nije previše bitno. Ipak, ako očekujete bogatstvo preko noći zahvaljujući kreiranju jedne sličice, realno je da je to nerealno.